Tweet
ALEKSANDAR COTRIC: GENOCID NE ZABORAVLJAMO
20. april 2015. 13:30
Pre sto godina poèinjen je prvi genocid u dvadesetom veku, iako tada
meðunarodno pravo nije poznavalo ni pojam genocid
PRE sto godina poèinjen je prvi genocid u dvadesetom veku, iako tada
meðunarodno pravo nije poznavalo ni pojam genocid. U seriji zloèina
od 1915. do 1923, oko dva miliona Jermena je deportovano iz svojih
domova, a stotine hiljada nevinih mu¹karaca, ¾ena i dece su ubijene,
po jermenskim izvorima èak i milion i po. Na taj naèin, Jermeni su
etnièki uklonjeni sa teritorije na kojoj su ¾iveli du¾e od dve i po
hiljade godina.
Kampanja sistematskog uni¹tenja Jermena na tlu tada¹njeg Osmanskog
carstva poèela je 24. aprila 1915, kada su vlasti u Carigradu uhapsile
nekoliko hiljada jermenskih intelektualaca, sve¹tenika i uglednih
javnih delatnika.
Toga dana, ove godine, u glavnom gradu Jermenije Jerevanu, biæe odr¾an
Globalni forum nazvan "Protiv zloèina genocida". Pozvan sam da u ime
Skup¹tine Srbije prisustvujem ovim ceremonijama i govorim na temu
"Parlamentarci protiv zloèina genocida".
Povodom stote godi¹njice od ovog magnum crimen-a (velikog zloèina),
parlamenti 23 zemlje Evrope usvojile su deklaracije osude genocida
nad jermenskim narodom. Evropski parlament je 15. aprila usvojio i
Deklaraciju kojom je i Turska pozvana da prizna genocid nad Jermenima.
Veæina relevantnih meðunarodnih organizacija priznaje masakr nad
Jermenima za genocid.
I srpski narod bio je ¾rtva genocida poèinjenog od nacistièkih
usta¹kih vlasti u Drugom svetskom ratu na teritoriji NDH od 1941. do
1945. godine. Stotine hiljada Srba ubijeno je na podruèju koje
je kontrolisao usta¹ki re¾im, a sramno je da posleratne vlasti
komunistièke Jugoslavije nikada nisu priznale taj genocid niti su,
èak, popisale imena ¾rtava.
Veliki zloèin nad Jermenima vlasti Otomanskog carstva, koje je, u
Velikom ratu bilo na strani Nemaèke i Austrougarske, sprovodile su i
"mar¹evima smrti" kroz sirijsku pustinju, tokom kojih su mnogi ljudi
umirali od ¾eði, gladi i iscrpljenosti. Izvr¹en je i svojevrsni genocid
i nad kulturnom ba¹tinom jermenskog naroda, jer je, prema jermenskim
izvorima, uni¹teno 66 gradova, 25.000 naselja, 2.350 hri¹æanskih
crkava i oko 1.500 ¹kola.
Zbog sistematskog skrivanja èinjenica o pomoru Jermena, nije se
dovoljno znalo u decenijama koje su sledile. To je poslu¾ilo Adolfu
Hitleru da posle masakra koje su nacisti poèinili nad Poljacima i
Jevrejima 1939. izjavi: "Ko se jo¹ seæa zloèina nad Jermenima?"
Smatram da je stogodi¹njica velikog zloèina nad Jermenima i prilika
za normalizaciju diplomatskih odnosa izmeðu Jermenije i Turske,
otvaranje granice i utiranje puta za nove odnose Jermena i Turaka.
Autor je predsednik Poslanièke grupe prijateljstva sa Jermenijom.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:544355-Aleksandar-Cotric-Genocid-ne-zaboravljamo
From: Emil Lazarian | Ararat NewsPress
20. april 2015. 13:30
Pre sto godina poèinjen je prvi genocid u dvadesetom veku, iako tada
meðunarodno pravo nije poznavalo ni pojam genocid
PRE sto godina poèinjen je prvi genocid u dvadesetom veku, iako tada
meðunarodno pravo nije poznavalo ni pojam genocid. U seriji zloèina
od 1915. do 1923, oko dva miliona Jermena je deportovano iz svojih
domova, a stotine hiljada nevinih mu¹karaca, ¾ena i dece su ubijene,
po jermenskim izvorima èak i milion i po. Na taj naèin, Jermeni su
etnièki uklonjeni sa teritorije na kojoj su ¾iveli du¾e od dve i po
hiljade godina.
Kampanja sistematskog uni¹tenja Jermena na tlu tada¹njeg Osmanskog
carstva poèela je 24. aprila 1915, kada su vlasti u Carigradu uhapsile
nekoliko hiljada jermenskih intelektualaca, sve¹tenika i uglednih
javnih delatnika.
Toga dana, ove godine, u glavnom gradu Jermenije Jerevanu, biæe odr¾an
Globalni forum nazvan "Protiv zloèina genocida". Pozvan sam da u ime
Skup¹tine Srbije prisustvujem ovim ceremonijama i govorim na temu
"Parlamentarci protiv zloèina genocida".
Povodom stote godi¹njice od ovog magnum crimen-a (velikog zloèina),
parlamenti 23 zemlje Evrope usvojile su deklaracije osude genocida
nad jermenskim narodom. Evropski parlament je 15. aprila usvojio i
Deklaraciju kojom je i Turska pozvana da prizna genocid nad Jermenima.
Veæina relevantnih meðunarodnih organizacija priznaje masakr nad
Jermenima za genocid.
I srpski narod bio je ¾rtva genocida poèinjenog od nacistièkih
usta¹kih vlasti u Drugom svetskom ratu na teritoriji NDH od 1941. do
1945. godine. Stotine hiljada Srba ubijeno je na podruèju koje
je kontrolisao usta¹ki re¾im, a sramno je da posleratne vlasti
komunistièke Jugoslavije nikada nisu priznale taj genocid niti su,
èak, popisale imena ¾rtava.
Veliki zloèin nad Jermenima vlasti Otomanskog carstva, koje je, u
Velikom ratu bilo na strani Nemaèke i Austrougarske, sprovodile su i
"mar¹evima smrti" kroz sirijsku pustinju, tokom kojih su mnogi ljudi
umirali od ¾eði, gladi i iscrpljenosti. Izvr¹en je i svojevrsni genocid
i nad kulturnom ba¹tinom jermenskog naroda, jer je, prema jermenskim
izvorima, uni¹teno 66 gradova, 25.000 naselja, 2.350 hri¹æanskih
crkava i oko 1.500 ¹kola.
Zbog sistematskog skrivanja èinjenica o pomoru Jermena, nije se
dovoljno znalo u decenijama koje su sledile. To je poslu¾ilo Adolfu
Hitleru da posle masakra koje su nacisti poèinili nad Poljacima i
Jevrejima 1939. izjavi: "Ko se jo¹ seæa zloèina nad Jermenima?"
Smatram da je stogodi¹njica velikog zloèina nad Jermenima i prilika
za normalizaciju diplomatskih odnosa izmeðu Jermenije i Turske,
otvaranje granice i utiranje puta za nove odnose Jermena i Turaka.
Autor je predsednik Poslanièke grupe prijateljstva sa Jermenijom.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:544355-Aleksandar-Cotric-Genocid-ne-zaboravljamo
From: Emil Lazarian | Ararat NewsPress